Delovi procesora

Procesor se sastoji iz nekoliko delova, od kojih su osnovni:

• upravljačka jedinica (CU – Control Unit),
• aritmetičko-logička jedinica (ALU – Arithmetic Logic Unit) i
• registri.

Upravljačka jedinica je deo koji kontroliše rad računara. Ona vrši dekodiranje operacija u programu, upravlja izvršenjem programa, memorijom i ostalim delovima računarskog sistema. Sa razvojem računara ide se ka tome da procesor bude što više rasterećen ovih funkcija, pa tako posebni kontroleri povezani na matičnu ploču preuzimaju deo ovih poslova.

Aritmetičko-logička jedinica jeste deo procesora koji obavlja aritmetičke i logičke operacije nad celim brojevima i pojedinim bitovima. Kao dodatak, procesori danas poseduju i jedinicu za računanje sa brojevima u pokretnom zarezu.

Registri su posebne memorijske lokacije dostupne unutar samog procesora. U njima su smešteni podaci sa kojima procesor upravo radi.

Registri procesora

Kao što je već rečeno, registri su specijalne memorijske lokacije koje se nalaze unutar samog procesora. U njih se smeštaju podaci sa kojima procesor trenutno radi. Postoje registri opšte namene:

• registri podataka – u njih se smeštaju podaci iz memorije sa kojima procesor radi;
• adresni registri – u njih se smeštaju memorijske adrese, kako bi procesor mogao da pročita neki podatak iz memorije ili da ga upiše nazad u memoriju.

Osim opštih, postoje i registri specijalne namene od kojih su najvažniji:

• akumulator – ovo je registar u koji se smeštaju rezultati svih operacija;
• registar indikatora – svaki bit ovog registra predstavlja „zastavicu“ koja se „podiže“ ako se prilikom izvršavanja operacije desi neki događaj, npr. ako je došlo do prekoračenja pri izračunavanju (overflow flag) ili ako je rezultat operacije bio nula (zero flag) itd.
• brojač naredbi – registar koji sadrži adresu sledeće operacije programa.

Naredbe procesora

Osnovni skup naredbi je kod modernih procesora isti kao i kod starijih modela, i možemo videti da procesor u stvari može da uradi relativno malo toga:

• aritmetičke operacije sa celim brojevima (povećavanje i smanjivanje za jedan, sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje, upoređivanje);
• logičke operacije (logičko I, ILI, negacija...);
• prebacivanje podataka (iz memorije u registre procesora, vraćanje u memoriju, prebacivanje sa jedne na drugu memorijsku lokaciju, rad sa stekom);
• rad sa bitovima (pomeranje bitova, postavljanje i proveravanje vrednosti bita);
• operacije kontrole toka programa (uslovni i bezuslovni skok na neku novu naredbu);
• operacije za rad sa indikatorima (flags – zastavice);
• operacije ulaza i izlaza.

Procesori kakve imamo u računarima kod kuće ili na poslu uglavnom su bazirani na međusobno kompatibilnim Intel ili AMD procesorima, koji danas izvršavaju i mnoge druge instrukcije vezane za rad sa decimalnim brojevima, grafiku, multimediju i sl. (FPU, MMX, SSE setovi naredbi).