Doba mehanike

Razvoju računara prethodio je dug razvoj matematike, logike, fizike i tehnologije. Nekoliko važnih događaja i velikih ljudi je kroz istoriju utrlo put stvaranju računara kakve danas poznajemo.

2600. p.n.e. U Kini je napravljena prva mašina za pomoć u računanju – abakus.
300. p.n.e. Euklid sažima celokupno znanje matematike i geometrije starih Grka u jednu knjigu "Elementi".
1500. Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) osmišljava tzv. "mašinu za sabiranje".
1614. Džon Nepijer (John Napier of Merchiston) opisuje prirodu logaritama i konstruiše verziju abakusa za množenje, deljenje i korenovanje pod nazivom "Nepijerove kosti".
1621. Vilijam Otred (William Oughtred) na osnovu Nepijerovih proučavanja konstruiše Logaritmar – abakus za računanje logaritama koji se kasnije koristio preko 300 godina.
1623. Vilhelm Šikard (Wilhelm Schickard) kreira Računski sat, prvi mehanički kalkulator, zasnovan na ideji Nepijerovih kostiju.
Replika Šikardovog Računskog sata [1]
1642. Blez Paskal (Blaise Pascal) konstruiše aritmetičku mašinu Paskalinu, koja može da sabira i oduzima. U njegovu čast je programski jezik Pascal dobio ime.
Paskalina [2]
1670. Gotfrid Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) poboljšava Paskalinu i dodaje joj mogućnosti množenja, deljenja i korenovanja.
Gotfrid Lajbnic [7]
1679. Lajbnic osmišljava aritmetiku sa binarnim brojevima. Takođe dokazuje da se svaki broj može predstaviti samo korišćenjem cifara 0 i 1.
1804.

Žoze-Mari Žakar (Joseph-Marie Jacquard) programira razboj za tkanje koristeći bušene kartice za kreiranje šara na tkanini.

Ovaj izum se smatra začetkom programiranja. Takođe, izazvao je i prvi talas straha od automatizacije. 1811. Ned Lud (Ned Ludd) je poveo tkače, koji su strahovali da će ostati bez posla, u napad na mašine. Programeri se i dan-danas u većoj ili manjoj meri suočavaju sa ljudima koji se iz straha ili neznanja protive uvođenju informacionih tehnologija.

Žakarov razboj u Muzeju tehnike u Berlinu [3]
1822. Čarls Bebidž (Charles Babbage), matematičar i profesor na Kembridžu, konstruiše Diferencijalnu mašinu – mehanički kalkulator koji je mogao da sabira i oduzima.
Diferencijalna mašina napravljena prema Bebidžovom projektu
izložena u Muzeju računarske istorije, Mauntin Vju, Kalifornija [6]
1830. Bebidž projektuje Analitičku mašinu, na kojoj radi sledećih četrdeset godina, do kraja života, ali ne uspeva da je završi. To je trebalo da bude prvi mehanički računar koji je mogao da se programira.
Čarls Bebidž [4]
1843.

Ejda Avgusta King (Augusta Ada King), ćerka pesnika Bajrona, poznata i kao Ejda Lavlejs (Ada Lovelace) kreira program koji je trebalo da se izvršava na Analitičkoj mašini. Da je mašina ikada konstruisana, program bi izračunavao Bernulijev niz brojeva.

Ada Avgusta je ostala upamćena kao prvi programer u istoriji računara. U njenu čast jedan programski jezik nosi ime ADA.

Alfred E. Chalon "Portret Ade Lavlejs" [5]
1854.

Džorž Bul (George Boole) dalje razvija algebru nad binarnim brojevima i logičke operacije sa logičkim vrednostima – konjunkciju, disjunkciju, negaciju.

U njegovu čast, ove operacije nose naziv Bulova algebra.
  1. Schickardmaschine" by Herbert Klaeren - Transferred from [1]. Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons
  2. Arts et Metiers Pascaline dsc03869" by Blaise Pascal. Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons
  3. Deutsches Technikmuseum Berlin February 2008 0013" by User:EmptyTerms - Own work (own photo). Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons
  4. Charles Babbage - 1860" by Unknown. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
  5. Ada Lovelace portrait" by Alfred Edward Chalon - Science & Society Picture Library. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
  6. Difference engine" by Allan J. Cronin. Original uploader was Canticle at en.wikipedia - Transferred from en.wikipedia; transferred to Commons by User:Sreejithk2000 using CommonsHelper.(Original text : I created this work entirely by myself.). Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons
  7. Gottfried Wilhelm von Leibniz" by Christoph Bernhard Francke - /gbrown/philosophers/leibniz/BritannicaPages/Leibniz/LeibnizGif.html. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies). Detaljnije o tome možete pročitati u tekstu o našoj politici privatnosti.