WEBnSTUDY.com
Softver

Rasterska i vektorska grafika

Jedna od osnovnih upotreba računara je u vizuelizaciji podataka. Bez obzira na to da li je u pitanju posao, umetnost ili zabava, računarska grafika je postala važan deo naše svakodnevice.

Grafiku na računaru, pre svega, možemo podeliti prema načinu na koji se u memoriji pamte podaci o slici. Ranije je bilo reči o predstavljanju grafike na računaru i, iako se sva grafika mora pretvoriti u tačkice u RGB sistemu kako bi se prikazala, sama grafička aplikacija može pamtiti sliku na dva osnovna načina – kao rastersku (bitmap) grafiku, kod koje program pamti boju svakog pojedinog piksela slike, i kao vektorsku grafiku, kod koje se pamte geometrijski oblici iz kojih se slika sastoji.

 
Naizgled ista slika u dva različita programa: bitmap verzija u programu Photoshop (Adobe) i vektorska verzija u programu Inkscape 0.48 (www.inkscape.org)

Najjednostavniji primer koji ovo ilustruje je slika kruga. Ukoliko se slika u memoriji računara drži u obliku bitmap grafike, svaka tačkica slike se posebno pamti. Količina memorije koju slika zauzima direktno je zavisna od broja piksela – što je slika veća, biće potrebno više memorije.

Levi krug je predstavljen kao bitmap grafika (svaki piksel se pamti u memoriji računara); desni krug je predstavljen kao vektorska grafika (pamte se samo koordinate centra, poluprečnik i boja)

Sa druge strane, kod vektorske grafike, u memoriji računara pamte se samo koordinate centra, poluprečnik i boja kruga. Bez obzira na to koliki je krug, za beleženje ove slike u memoriji biće potrebno svega nekoliko bajtova. Zauzimanje memorije kod vektorske grafike ne zavisi od veličine slike već od broja elemenata koji sačinjavaju sliku.

Dobre strane rasterske grafike su u tome što slika može predstavljati bukvalno bilo šta – od dijagrama do fotografije. Kod pomenutog kruga, svaka njegova pojedina tačka može biti različite boje. Loše strane se vide kada se slika uveća – gubi se na kvalitetu prikaza, a povećava se zauzeće memorije. Kod vektorske grafike je upravo prednost u tome što se slika može umanjivati ili uvećavati bez bilo kakvog gubitka kvaliteta i trošenja memorije, što je izuzetno cenjeno kod pripreme za štampu, gde postoji potreba i za veoma velikim formatima (plakati, bilbordi). Međutim, kod takve vrste grafike ograničeni smo samo na crteže (fotografije se ne mogu predstavljati vektorski). Ukoliko je slika veoma kompleksna, utoliko će procesor biti više opterećen pri svakom iscrtavanju slike.

 
Prilikom uveličavanja slike, jasno se vidi gubitak kvaliteta prikaza i pikseli iz kojih se slika sastoji; kod vektorske grafike pri bilo kom nivou uvećanja nema nikakvog gubitka

Danas svi napredniji programi za crtanje podržavaju mogućnost kombinovanja ova dva tipa grafike. Kao što je u moderne alate za obradu bitmap grafike moguće ubacivati vektorske oblike, tako je moguće ubacivati bitmap objekte i teksture u programe za obradu vektorske grafike.

Besplatna aplikacija GIMP za obradu rasterske grafike (www.gimp.org)

Najkorišćenije komercijalne aplikacije za obradu rasterske grafike u šta spadaju i crtanje i returšranje fotografija su Photoshop (Adobe) i Painter (Corel), dok su najpoznatije besplatne alternative GIMP (GNU Image Manipulation Program) i Krita (krita.org).

Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies) radi vođenja interne statistike u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Tako prikupljeni podaci su anonimni i nedostupni trećim licima. Vaša privatnost nije ugrožena ni na koji način.