WEBnSTUDY.com
Softver

Moderni operativni sistemi

Najveći broj današnjih operativnih sistema za računare može se svrstati u dve velike grupe – Unix i Windows.

Unix predstavlja čitavu porodicu operativnih sistema koji vuku poreklo iz originalnog Unix operativnog sistema koji je 1969. godine razvila Bell laboratorija. U ove sisteme spadaju Version 7 Unix ili System V Unix (koji se deklarišu kao tradicionalni Unix sistemi), ali i BSD i Linux. Unix sistemi se koriste na korporacijskim serverima, ali i na radnim stanicama u npr. akademskim ustanovama.

Danas je verovatno najpoznatija verzija Unix-a operativni sistem Linux. Linux je sistem čiji kernel je besplatan (u javnom vlasništvu). Razvio ga je Linus Torvalds 1991. godine dok je studirao na Univerzitetu u Helsinkiju, bazirajući se na tada popularnoj MINIX verziji Unix-a. Danas se svi operativni sistemi koji uključuju Linux kernel nazivaju "Linux".

Korisnici danas dolaze do Linux sistema kroz takozvane „distribucije“, koje u stvari predstavljaju pakete koji uključuju kernel i GNU sistem, verzije grafičkog korisničkog interfejsa i određen broj korisničkih programa. Proces instalacije neke od distribucija može varirati od jednostavnih, do onih koje zahtevaju dobro poznavanje Linux-a/Unix-a i računara. Trenutno postoji preko 200 aktivnih distribucija za PC računare, a neke od najpoznatijih su Red Hat, Debian, Ubuntu, SuSE, Fedora, CentOS, Mint i sl. Distribucije obično nisu skupe ili su potpuno besplatne i dostupne na Internetu. Linux je veoma fleksibilan operativni sistem, pa tako svaki korisnik može na osnovu kernela sastaviti sopstvenu verziju. Čak se i izgled korisničkog interfejsa može razlikovati budući da postoje različita grafička okruženja (najpoznatija su svakako Gnome i KDE) koja se mogu koristiti.

Trenutno najpopularnija Linux distribucija, namenjena krajnjim korisnicima je Ubuntu, kompanije Canonical. Ubuntu je besplatan, lak za instalaciju i korišćenje. Dolazi "napakovan" korisničkim programima, a instalacija novih aplikacija je maksimalno pojednostavljena zahvaljujući softverskom centru. Razvijen je na osnovu poznate Debian distribucije, a po izgledu se razlikuje od svih ostalih Linux sistema, pošto koristi sopstveno korisničko okruženje Unity.

Izgled operativnog sistema Ubuntu 14.04 (Canonical)

Poseban kuriozitet su tzv. live distribucije koje ne zahtevaju čak ni instalaciju na računaru, već se pokreću sa nekog uređaja spoljne memorije (CD-a, USB flash memorije i sl). Ove distribucije su idealne za početnike koji bi želeli da isprobaju Linux, bez rizika po svoj računar i postojeći operativni sistem.

Zbog toga što zahtevaju malo veći nivo znanja i zbog toga što za Linux i dalje ne postoje verzije velikog broja popularnih Windows programa i igara, ovi sistemi čak i potpuno besplatni i dalje nisu dovoljno zastupljeni na kućnim računarima. Sa druge strane, slika je drugačija kada su u pitanju serverski računari na kojima je Linux cenjen zbog svoje stabilnosti i bezbednosti - i to besplatno.

Iza Linux-a danas stoji veliki broj programera iz celog sveta koji pojedinačno ili organizovano razvijaju i održavaju korisničke programe ili delove sistema. Većina tog softvera je besplatna.

Windows operativni sistemi predstavljaju proizvod firme Microsoft. Prve verzije Windows-a su bile samo grafička nadogradnja starog MS-DOS operativnog sistema. Tek kasnije verzije Windows-a prerastaju u samostalni operativni sistem. Iako komercijalan, Windows je danas najrasprostranjeniji operativni sistem, pre svega zahvaljujući jednostavnom korisničkom interfejsu i dobrom marketingu. Microsoft već godinama razvija dve glavne linije Windows-a: verziju namenjenu radnim stanicama, odnosno računarima u svakodnevnoj upotrebi (Windows 3.11, 95, 98, ME, XP, Vista, Windows 7, Windows 8, Windows 10) i verziju namenjenu serverima (Windows NT, 2000, 2003, 2008...). I unutar ove dve linije postoje različite verzije Windows-a koje se razlikuju po ceni i komponentama koje uključuju (npr. Windows 7 ima nekoliko verzija: Starter, Home Basic, Home Premium, Professional, Enterprise i Ultimate).

Izgled operativnog sistema Windows 8 (Microsoft)

Pravac u kome se danas kreću korisnički operativni sistemi jeste poboljšavanje korisničkog interfejsa, koji postaje sve „ljubazniji“ prema običnom korisniku i sakrivanje tehničkih detalja. Ide se ka tome da se i njihova instalacija olakša (iako se danas računari prodaju sa već instaliranim operativnim sistemom), kao i da računar profunkcioniše takoreći „sam od sebe“, bez potrebe za posebnim podešavanjima. Računarski profesionalci sa negodovanjem gledaju na ovakve promene (napredne opcije su obično dobro sakrivene ili nedostupne), ali upravo zahvaljujući ovom trendu, računari danas imaju ogroman broj korisnika.

Korisničko iskustvo u sistemu Windows 10 (Microsoft)

Osim ova dva najraširenija, različiti računari mogu imati različite operativne sisteme. Među poznatima su OS X (nekadašnji Mac OS), koji se koristi na Apple Macintosh računarima i Solaris (SunOS), koji je na osnovu Unix-a razvila kompanija Sun za svoje radne stanice.

Izgled operativnog sistema OS X 10.10 Yosemite (Apple)

Stariji operativni sistemi koji se još uvek upotrebljavaju (a neki od njih se čak i dalje razvijaju) su IBM-ov OS/2, Amiga OS, HP-ov OpenVMS.

Operativni sistem AROS (Icaros Desktop) koji teži da bude kompatibilan sa starim Amiga OS 3.1 sistemom

Osim Windows i raznih operativnih sistema na bazi Unix-a, postoje i sistemi koji ne spadaju ni u jednu od ove dve velike grupe. To su sistemi za velike računare, za specijalne namene ili za posebne uređaje kao što su palmtop računari ili mobilni telefoni i tableti. Primeri ovih operativnih sistema su PalmOS, Symbian, Android i iOS.

Slobodni operativni sistem ReactOS 0.4 nastao sa idejom da bude kompatibilan sa Windows NT sistemom

Posebno bi trebalo pomenuti i Google Chrome OS, operativni sistem koji je namenjen Internetu i korišćenju web aplikacija.

Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies) radi vođenja interne statistike u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Tako prikupljeni podaci su anonimni i nedostupni trećim licima. Vaša privatnost nije ugrožena ni na koji način.