WEBnSTUDY.com
Softver

Mrežni rad i serverski programi

Već duže vreme računari služe i kao uređaji za povezivanje i komunikaciju koja se odvija nekim tipom međusobnog umrežavanja. Mogućnosti za povezivanje su takođe implementirane u operativnom sistemu, počev od drajvera za komunikacione uređaje (modem, mrežnu kartu), preko protokola za razmenu podataka (npr. TCP/IP za povezivanje preko Interneta), pa sve do osnovnih klijentskih aplikacija (telnet, elektronska pošta, pregled web-a).

Ove klijentske aplikacije mogu biti zamenjene drugim, naprednijim programima za korišćenje Interneta (npr. Mozilla Firefox umesto Internet Explorer-a), ali da bi funkcionisali, neophodna im je osnovna podrška za mrežu koju pruža operativni sistem.

Za razliku od uobičajenih sistema sa kojima radimo svaki dan, postoji posebna klasa operativnih sistema koji se koriste na računarima koji zauzimaju centralno mesto u mreži i služe za opsluživanje svih ostalih računara. To su tzv. serverski operativni sistemi, koje razlikujemo od sistema namenjenih običnim korisnicima i koji se često nazivaju klijentski (workstation).

Za razliku od klijentskog operativnog sistema, serverski OS ne mora da ima vrhunsku podršku za grafiku i multimediju, pa čak ni razvijen korisnički interfejs, pošto nije namenjen stalnom radu korisnika. Idealna situacija za administratora je da se server jednom podesi i ostavi da radi.

Od serverskog sistema se zahteva veća stabilnost u radu, kao i povećana bezbednost. Serverski sistemi u sebe uključuju i veliki broj administrativnih programa koji se koriste za definisanje korisnika, korisničkih grupa i računara u mreži. Serverski sistemi mogu uključivati i napredniji softver za monitoring sistema, mrežnog saobraćaja i logovanje (beleženje) svega što se dešava.

Ovi sistemi uključuju i neke mrežne protokole i servise za kojima ne postoji potreba na običnim radnim stanicama. Primeri bi bili DHCP protokol za dodeljivanje IP adresa klijentskim računarima ili DNS servis koji služi za vezivanje domena sa IP adresama. Ovi sistemi takođe mogu služiti kao mrežni prolaz (gateway), odnosno računar koji kontroliše saobraćaj između lokalne mreže i Interneta. Za ovo je potrebno da postoji mogućnost definisanja pravila za prenos paketa - firewall i rutiranje saobraćaja.

Konačno, serverski operativni sistemi su "opremljeni" i softverom za dobro poznate Internet servise. Između ostalih tu su HTTP web server (za hostovanje web sajtova, npr. Apache ili IIS), FTP server (za mogućnost podizanja i preuzimanja fajlova, npr. VSFTP), mail server (za slanje i primanje pošte, npr. Postfix). Da bi ovi servisi bili u potpunosti iskorišćeni, instaliran je i softver za rad sa bazama podataka (MySQL, SQL Server), kao i interpreter (virtuelna mašina) za neki od programskih jezika i tehnologija koji se koriste za dinamiziranje sadržaja web sajtova (npr. PHP, JSP, ASP). Na sve ovo se dodaje i mogućnost udaljenog pristupa i terminalskog rada, rada sa fajlovima, cloud server i sl.

Kao što vidimo, operativni sistem namenjen serverima uključuje mnogo toga važnog za funkcionisanje npr. web sajta ili mreže, a što običnom korisniku nikada neće zatrebati.

  1. Elmasri R., Carrick A.G., Levine D. (2010): Operating Systems: A Spiral Approach, McGrow-Hill, New York
Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies) radi vođenja interne statistike u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Tako prikupljeni podaci su anonimni i nedostupni trećim licima. Vaša privatnost nije ugrožena ni na koji način.