Personalni računari

Jedna od najvažnijih prekretnica u razvoju računara bio je trenutak kada su kompjuteri postali dovoljno mali i jeftini da ih može priuštiti i pojedinac. Tada počinje era personalnih računara.

1971. Inženjeri Intela projektuju prvi mikroprocesor pod nazivom 4004. Ovo je 4-bitni procesor i radi na 108 KHz. Sastoji se od 2300 tranzistora i može da obavi 60.000 operacija u sekundi. Cena mu iznosi samo 200 dolara.
1971. IBM predstavlja novi medij za snimanje podataka – disketu (floppy disc) od 8".
1972. Pojavljuje se prvi kompakt disk.
1972. Intel proizvodi procesor 8008 – prvi 8-bitni procesor. 1974. Intel kreira procesor 8080.
1974.

Pojavljuje se računar Altair 8800 sa Intelovim procesorom 8008.

1975. U časopisu Popular Electronics pojavljuje se članak o računaru Altair 8800 – prvom personalnom računaru. Ovo se smatra početkom ere personalnih računara.

Računar Altair 8800 u verziji sa providnim kućištem i disk jedinicom [1]
1976. Stiven Džobs (Steven Jobs) i Stiv Vozniak (Steve Wozniak) kreiraju računar Apple, koji je imao tastaturu i prikazivao sliku na TV ekranu. Računar prikazuju u Klubu računara kućne izrade (Home Brew Computer Club), koji kasnije postaje poznat kao Silicijumska dolina.
Stiv Džobs na konferenciji MacWorld Conference & Expo 2008 [4]
1977. Apple Computer Company predstavlja računar Apple II.
1977. Commodore predstavlja svoj prvi model računara PET 2001, sa procesorom 6502 na radnom taktu od 1MHz i sa 4KB RAM-a.
1978. Intel proizvodi svoj prvi 16-bitni procesor 8086.
1981.

IBM predstavlja "personalni računar" (PC) zasnovan na Intelovom procesoru 8086.

Ono što je dovelo do eksplozije širenja PC-ja je odluka IBM-a da zasnuje računar na otvorenoj arhitekturi i dozvoli konkurentskim firmama da prave PC kompatibilne računare, sve dok ne kopiraju IBM-ov originalni BIOS.

IBM PC model 5150 iz 1981. godine [6]
1981. Osborne Computer Corporation predstavlja Osborne 1, portabilni računar koji se nalazio u koferu i napajao se baterijom. Imao je ekran od 5", 64KB memorije i procesor Z80. Bio je težak oko 12kg. Ovaj kompjuter se smatra pretečom današnjih laptop računara.[5]
Računar Osborne 1 [5]
1982. Intel kreira procesor 80186 i procesor 80286. U pitanju su 16-bitni procesori, s tim što je procesor 286 prvi koji je "kompatibilan unazad", odnosno mogao je da izvršava programe svojih prethodnika. Od tog modela ovo postaje Intelova praksa.
1982.

Sinclair i Commodore izbacuju svoje najuspešnije modele kućnih računara ZX Spectrum (procesor Z80 na 3.5MHz) i C64 (procesor 6510 na 1MHz).

Ova dva osmobitna računara služila su za učenje ali i zabavu, zahvaljujući velikom broju igara. Sličnih performansi (oba sa po 64KB ukupne memorije), ušli su u mnoge domove i obeležili čitav jedan period u istoriji računara.

   
Sinclair ZX Spectrum [7] i Commodore C64 [8]
1983.

Voja Antonić kreira računar Galaksija. Ovaj računar prvenstveno nije bio zamišljen kao komercijalni kompjuter koji bi se kupovao u prodavnici, već učilo za entuzijaste koji su želeli da sami sklope svoj računar i nauče programiranje. Bio je to projekat iza koga su stajale ideje slobodnog softvera i razmene znanja.

Uputstva za sklapanje objavljena su u specijalnom izdanju časopisa "Galaksija" pod nazivom "Računari u vašoj kući", koje je kasnije preraslo u samostalni časopis "Računari".

Možda je upravo zbog svojih skromnih mogućnosti u odnosu na tadašnje kućne računare (memorija i grafika) inspirisao tadašnje programere da iz njega izvuku maksimum mogućnosti.

Računar Galaksija [10]
1984. Kompanija Apple predstavlja računar Macintosh, koji koristi miš i grafički korisnički interfejs.
Apple Macintosh [2]
1985. Intel proizvodi 32-bitni procesor 80386 koji se sastoji iz 275.000 tranzistora. Radio je na 16MHz i postizao 6 MIPS (miliona operacija u sekundi).
1985. Pojavljuju se prvi CD-ROM uređaji za PC računare.
1986.

Kompanija Atari predstavlja računare Atari 520 i Atari 1040 (16-bitni procesor Motorola MC68000 na 8MHz, 512KB / 1MB, 3.5" disk jedinica).

1987. Commodore predstavlja računar Amiga 500 (skoro potpuno istih karakteristika kao Atarijev računar). Zahvaljujući dobroj grafici i odličnom zvuku, Amiga 500 stiče popularnost kakvu je nekada imao C64.

Ova dva računara predstavljaju poslednje popularne modele tzv. kućnih računara, koji su bili zastupljeni u velikom broju domova. Sa padom cena, bržim procesorima i povećanjem multimedijskih sposobnosti, PC računari polako preuzimaju primat ne samo kao poslovne mašine, već i kao računari za zabavu.

Commodore Amiga 500 sa mišem, monitorom i eksternom disk jedinicom [9]

Iako su obe kompanije nastavile sa konstruisanjem novih modela, nijedan nije postigao uspeh kao ova dva. Devedesetih godina, kompanija Atari je prestala da se bavi proizvodnjom računara, a Commodore je bankrotirao.
1989. Intel proizvodi 32-bitni procesor 80486DX – prvi model koji je imao ugrađen matematički koprocesor. Prva verzija ovog procesora radila je na 25MHz i postizala 20 MIPS.
1992. Apple predstavlja Newton – jedan od prvih digitalnih podsetnika (PDA – Personal Digital Assistant). Suštinski, ovo je namenski računar koji staje na dlan. Komande su se zadavale posebnom olovkom preko ekrana osetljivog na dodir. Newton je bio posebno popularan zbog svoje mogućnosti da „razume“ ručno napisan tekst.[6]
Apple Newton [3]
1993.

Intel proizvodi procesor Pentium koji je radio na taktu od 66MHz i imao preko 3 miliona tranzistora.

Procesori postaju kompleksniji sa sve većim brojem tranzistora. Smanjuju se potrošnja električne energije i zagrevanje, a samim tim omogućeno je povećanje radnog takta.
2000. PaceBlade proizvodi PaceBook – prvi tablet PC računar koji je radio pod modifikovanim Windows operativnim sistemom.[7]
2007. Asus predstavlja Eee PC 700 tzv. "netbook" – prenosni računar malih dimenzija i skromnih mogućnosti koji je prvenstveno bio namenjen korišćenju Interneta.
2010. Apple predstavlja iPad. Iako su tablet računari već postojali, ovo je bio prvi koji je stekao planetarnu popularnost i otvorio vrata poplavi sličnih uređaja.[8]
  1. Resized from Altair 8800 Computer" by Swtpc6800 en:User:Swtpc6800 Michael Holley - Transfered from en.wikipedia. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
  2. Resized from Macintosh 128k transparency" by w:User:Grm wnr - Modifications of Image:Macintosh 128k.jpg and w:Image:Macintosh 128k No Text.jpg. Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons
  3. Resized from Newton-IMG 0320 cleanup" by Based on a work by Rama - Based on a work by Rama. Licensed under CC-BY-SA-2.0-fr via Wikimedia Commons
  4. Cropped and resized from SteveJobsMacbookAir" by Matthew YoheOriginal uploader was Matt Yohe at en.wikipedia - Transferred from en.wikipedia; transferred to Commons by User:Sfan00_IMG using CommonsHelper.(Original text : self-made). Licensed under CC BY 3.0 via Wikimedia Commons
  5. Cropped and resized from Osborne 1 open" by Bilby - Own work. Licensed under CC BY 3.0 via Wikimedia Commons
  6. Resized from Ibm pc 5150" by Ruben de Rijcke - Own work. Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons
  7. Resized from ZXSpectrum48k" by Bill Bertram - Own work. Licensed under CC BY-SA 2.5 via Wikimedia Commons
  8. Resized from Commodore-64-Computer" by Evan-Amos - Own work. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
  9. Resized from Amiga500 system" by Bill Bertram - Own work. Licensed under CC BY-SA 2.5 via Wikimedia Commons
  10. Galaksija 1984" by User Goldfinger on sr.wikipedia - Fotografisao Goldfinger. U javnoj upotrebi!. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies). Detaljnije o tome možete pročitati u tekstu o našoj politici privatnosti.