WEBnSTUDY.com
Računari danas

Elektrika i elektronika

Razvoju računara prethodio je dug razvoj matematike, logike, fizike i tehnologije. Nekoliko važnih događaja i velikih ljudi je kroz istoriju utrlo put stvaranju računara kakve danas poznajemo.

1890.

Herman Holerit (Herman Hollerith) kreira električni tabelarni sistem za Popisni zavod SAD. Ova mašina je koristila bušene kartice za tabeliranje popisa. Posao, koji se ručno radio osam godina, skraćen je na samo godinu dana.[2]

1896. Holerit osniva firmu Computing Tabulating Recording Machine Company, koja 1924. prerasta u International Business MachinesIBM.

Holeritov električni tabelarni sistem [1]
1903. Nikola Tesla patentira električna logička kola pod imenom "prekidači.
1904. Džon Ambroz Fleming (John Ambrose Fleming) razvija vakuumske cevi. Iako ih je Tomas Edison već ranije otkrio, odbacio ih je kao beskorisne. Vakuumske cevi predstavljaju prekretnicu u razvoju računara – do tada su računari bili mehanički, izračunavanja su se obavljala pomoću zupčanika i prekidača. Vakuumska cev je služila kao prekidač koji se uključuje i isključuje hiljadama puta brže.
1926. Patent za poluprovodnički tranzistor omogućiće da električna struja počne da prenosi podatke kroz računar.
1936. Konrad Cuze (Konrad Zuse) pravi digitalnu računsku mašinu koja uvodi primenu binarnog sistema i elektronskih cevi i koja se može programirati.[3]
1936.

Alan Tjuring (Alan Turing) objavljuje rad u kome dokazuje da se svaka izračunljiva matematička funkcija (drugim rečima svaki niz operacija) može predstaviti u obliku algoritma za teorijski aparat poznat kao Tjuringova mašina – koncept koji predstavlja osnovu teorije algoritama.[2]

Tjuring se takođe bavio kriptografijom i tokom II svetskog rata sarađivao sa britanskom obaveštajnom službom na razbijanju nemačkih šifrovanih poruka.

Alan Tjuring [2]

1950. definiše Tjuringov test kojim utvrđuje standard za proveru da li se neka mašina može nazvati "inteligentnom". Ovaj test je i danas aktuelan u oblasti veštačke inteligencije.

1943. Britanci prave mašinu Kolos koja služi za razbijanje nemačkih šifara (nacisti su u to vreme imali mašinu za šifrovanje po imenu Enigma).
1944.

Vojska SAD konstruiše računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator Analyzer and Computer) za izračunavanje putanja projektila. ENIAC je obavljao 5000 sabiranja u sekundi, težio je 30 tona, bio dugačak 30m i visok 3m. Koristio je vakuumske cevi, trošio veliku količinu struje i veoma se zagrevao.[4]

U isto vreme, Harvardski univerzitet i IBM razvijaju računar MARK 1 koji koristi bušene kartice za unos podataka i programa.

ENIAC [3]
1945. Džon fon Nojman (John von Neumann) definiše elektronski digitalni računar opšte namene koji izvršava unutrašnji program – koncept koji i dan-danas opisuje računar.
Džon fon Nojman [4]
1945.

Otkrivena prva računarska "buba" (eng. bug). U pitanju je bio moljac koji se uhvatio u računaru.

Danas je uobičajeno da se greške u programima nazivaju "bagovima".

1948.

Vilijam Šokli (William Bradford Shockley) iz Belovih laboratorija, zajedno sa saradnicima patentira tranzistor. Nekoliko godina kasnije, to će im doneti Nobelovu nagradu.

Tranzistor je takođe prekidač, ali na mikroskopskom nivou – daleko manji od vakuumske cevi, pa samim tim troši mnogo manje struje, manje se zagreva, zauzima mnogo manje mesta. Procesori su i danas suštinski zasnovani na ovoj tehnologiji.

Vilijam Šokli [5]
1951. Naučnici koji su kreirali ENIAC, Popisnom zavodu SAD isporučuju novi računar UNIVAC, koji koristi magnetne trake za beleženje podataka.
1954.

Kompanija Texas Instruments počinje proizvodnju silicijumskih tranzistora.

Dve godine kasnije, na MIT-u je konstruisan TX-O, prvi računar na bazi tranzistora.

1957. IBM kreira prvi hard disk kao deo uređaja RAMAC 350. Ovaj uređaj se sastojao od 50 diskova prečnika 24" i težio jednu tonu. Kapacitet mu je iznosio 5 megabajta.
1958. Džek Kilbi (Jack S. Kilby), iz kompanije Texas Instruments, pravi prvo integrisano kolo.
1959.

Robert Nojs (Robert Noyce), iz kompanije Fairchild Semiconductors, patentira integrisano kolo čije su komponente povezane aluminijumskim linijama na silicijumskoj podlozi.

1961. ova kompanija proizvodi prvo komercijalno integrisano kolo.

1960. Kompanija Digital Equipment CorporationDEC predstavlja svoj prvi računar PDP-1, po ceni od $120 000.
Računar PDP-1 u Muzeju računarske istorije, Mauntin Vju, Kalifornija [6]
1963. Kreiran ASCII kod, kojim je standardizovano predstavljanje teksta na računarima.
1968.

Robert Nojs i Gordon Mur (Gordon E. Moore) napuštaju kompaniju Fairchild Semiconductors i osnivaju kompaniju Intel Corporation u Kaliforniji.

Godinu dana kasnije osniva se i konkurentska kompanija Advanced Micro DevicesAMD.

Gordon Mur i Robert Nojs [7]
  1. HollerithMachine.CHM" by Adam Schuster - Flickr: Proto IBM. Licensed under CC BY 2.0 via Wikimedia Commons
  2. Alan Turing photo (Fair use via Wikipedia) (September 2014)
  3. Eniac" by Unknown - U.S. Army Photo. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
  4. JohnvonNeumann-LosAlamos" by LANL - http://www.lanl.gov/history/atomicbomb/images/NeumannL.GIF (Archive copy at the Wayback Machine (archived 11 March 2010)). Licensed under Public domain via Wikimedia Commons
  5. William Shockley, Stanford University" by Chuck Painter / Stanford News Service - Stanford News Service. Licensed under CC BY 3.0 via Wikimedia Commons
  6. Steve Russell and PDP-1" by Alex Handy (cropped by Arnold Reinhold) - http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Steve_Russell_and_PDP-1_-_Vintage_Computer_Fair_2006.jpg. Licensed under CC BY-SA 2.0 via Wikimedia Commons
  7. Gordon Moore with Robert Noyce at Intel in 1970" by Intel Free Press - http://www.flickr.com/photos/intelfreepress/8450997579/sizes/o/in/photostream/. Licensed under CC BY-SA 2.0 via Wikimedia Commons
Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies) radi vođenja interne statistike u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Tako prikupljeni podaci su anonimni i nedostupni trećim licima. Vaša privatnost nije ugrožena ni na koji način.