Nasilje na internetu

Nasilje na internetu ili možda bolje reći "digitalno nasilje" ili "elektronsko nasilje", predstavlja uznemiravanje ili maltretiranje korišćenjem savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. Praktično je to nastavak klasičnog maltretiranja, samo u digitalnom (virtuelnom) okruženju.

Oblici digitalnog nasilja

Digitalno nasilje se javlja u nekoliko oblika. Ovde ćemo najpre govoriti o vršnjačkom nasilju putem interneta. Pod nasiljem se podrazumeva kada lice preti, maltretira, uznemirava, ponižava ili posramljuje drugo. Ako su obe osobe maloletne, onda je to vršnjačko nasilje. Ako su akteri odrasle osobe, onda je u pitanju digtalno proganjanje (cyberstalking) ili uznemiravanje (cyber-harassment).

Do sada je po našem zakonu bilo omogućeno reagovanje samo ako bi maltretiranje preraslo u pretnju fizičkim nasiljem, odnosno životnu pretnju što bi bilo krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Srećom, od 2016. godine, uvedeno je novo krivično delo - Proganjanje koje uključuje uporno pozivanje žrtve telefonom (bilo da osoba govori, bilo da prekida vezu), maltretiranje slanjem velike količine poruka putem SMSa, maila ili društvenih mreža, praćenje, raspitivanje o životu i sačekivanje žrtve,

U slučaju kada odrasla osoba kontaktira maloletno lice u cilju seksualnog iskorišćavanja, govorimo o posebnoj vrsti krivičnog dela - seksualnoj zloupotrebi dece. Odrasli se u tom slučaju često predstavljaju kao vršnjaci deteta, uspostavljaju kontakt i uzajamno poverenje. Sve ovo da bi tražili da im maloletnik pošalje seksualne fotografije ili da bi ugovorili sastanak. U ovom slučaju nema nikakve dileme - smesta se obraćamo policiji ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Jedan od najozbiljnijih vidova digitalnog nasilja proizilazi upravo iz sekstinga (dobrovoljnog slanja erotizovanih selfija) o čemu smo više pisali u tekstu o specifičnim oblicima digitalnog nasilja.

Obično vršnjačko nasilje predstavlja šikaniranje - agresivno ponašanje među školskom decom koje uključuje vređanje, pretnje, ogovaranja, fizičke i verbalne napade, kao i namerno isključivanje nekoga iz grupe. Vršnjačko nasilje i diskriminacija su dva različita problema, ali sa puno preklapanja, s obzirom da diskriminacija na nacionalnoj, verskoj, polnoj, seksualnoj, materijalnoj osnovi ili po osnovu bolesti ili ometenosti mogu biti povod za nasilje.

Sredstva digitalnog nasilja su računari, smartfoni i tableti, a u budućnosti možemo očekivati da se i drugi "pametni uređaji" počnu koristiti u ove svrhe. Mesto dešavanja više nije školsko dvorište, već virtuelno okruženje društvenih mreža. Digitalno nasilje uključuje slanje zlonamernih poruka elektronskim putem (SMS, e-mail ili bilo koji drugi servis za tekstualnu komunikaciju), širenje glasina mailom ili na društvenim mrežama, razmenu ponižavajućih fotografija, video klipova, linkova ili kreiranje lažnih profila kako bi se neko ponizio.

Američki Cyberbullying Research Center je 2014. godine sproveo istraživanje među đacima uzrasta od 11 do 14 godina. Rezultati do kojih su došli, važe i danas:

• Mobilni telefoni su najpopularnija tehnologija među tinejdžerima - koristi oh 80% učenika. Aplikacije za korišćenje društvenih mreža imaju ogromnu popularnost.
• Nešto preko trećine (oko 35%) je priznalo da su bili žrtve elektronskog nasilja. Kao najčešći oblici navedeni su uvredljivi komentari i ogovaranje.
• 17% učenika priznalo je da su makar jednom učestvovali u digitalnom nasilju nad nekim drugim, i to upravo objavljivanjem zlonamernih komentara i širenjem glasina.
• Pokazalo se da u ovim godinama devojke (40%) češće budu žrtve digitalnog nasilja od dečaka (29%). Takođe, vrste nasilja su drugačije po polovima - devojke češće ogovaraju, dok dečaci radije objavljuju ponižavajuće slike i video klipove.

Na prvi pogled izgleda ovo deluje kao sitan problem, pošto nije uključeno "pravo" fizičko nasilje. Međutim, poznati su slučajevi dece koja su izvršila samoubistvo jer nisu mogla da se nose sa internet maltretiranjem. Treba da znamo i da je za decu koja trpe digitalno nasilje, verovatnije da će početi da konzumiraju droge ili alkohol, izbegavaju školu, dobijaju lošije ocene i imaju niže samopouzdanje.

Internet maltertiranje može biti čak i gore od običnog. Od digitalnog nasilja ne može da se pobegne - ono se može vršiti i danju i noću, 24 sata nedeljno i vikendima i tokom raspusta. Poruke i slike se mogu širiti anonimno, veoma brzo i to pred užasno velikom publikom. Ponekad je jako teško ili čak i nemoguće utvrditi izvor. Uklanjanje jednom podeljenih fotografija je veoma teško, ako ne i nemoguće.

Za ovo ne možemo kriviti uređaje ili internet. Računari i telefoni su nam bez sumnje neophodni za učenje, rad i zabavu. Društvene mreže mogu biti medij za druženje, povezivanje sa rodbinom, unapređenje učenja ili igru. Internet predstavlja ogromno prostranstvo znanja i resursa. Ne možemo se isključiti iz modernog tehnološkog sveta, samo zato što te stvari mogu biti zloupotrebljene.

Ko su sajber nasilnici?

Jedna studija sa bloga na sajtu udemy.com iz 2014. godine, takođe je utvrdila su devojke češće žrtve u odnosu na dečake, ali i da su nasilnici skoro uvek takođe i žrtve digitalnog nasilja. Ovo potvrđuje i lista najčešćih razloga za vršenje elektronskog nasilja, koju možete videti na donjem grafikonu.

Inače novija istraživanja čak navode da se polako gubi granica među polovima i danas se smatra da su i dečaci i devojke podjednako ugroženi sajber nasiljem. Zbog čega se tinejdžeri okreću elektronskom nasilju?

• Reciklaža zlostavljanja - u nekom trenutku je osoba pretrpela nasilje, bilo u školi ili kod kuće i pokušava da se osveti ili iskali na ovaj način.
• Nesigurnost - jedan od primarnih motiva zlostavljanja. Mlade osobe često osećaju ljubomoru, nesigurnost ili ranjivost u odnosu na vršnjake za koje smatraju da ih prevazilaze po inteligenciji ili sposobnostima, a fale im psihološki mehanizmi da se nose sa sopstvenim osećanjima. U nedostatku emocionalne inteligencije, ne znaju za bolje osim da pribegnu nasilju.
• Nerazumevanje posledica - digitalni nasilnici često nisu svesni da rade nešto loše, već smatraju da su prosto napravili dobar fazon. Ovo se dešava upravo zbog toga što ne mogu direktno videti koliko bola njihove aktivnosti nanose drugima.
• Osećaj anonimnosti - Internet uliva (lažni) osećaj sigurnosti i više nego kod drugih formi nasilja, nasilnici se osećaju zaštićeno.
• Sociopatska ličnost - ovo je poremećaj koji se manifestuje kao nedostatak empatije (saosećanja). Ovakvi ljudi često uživaju u nanošenju (u ovom slučaju psihičkog) bola i druge osobe posmatraju kao objekte.
• Pritisak vršnjaka - poslednji značajan razlog je trpljenje pritiska od strane prijatelja da se priključi zlostavljanju neke osobe. Strah od toga da će biti izopšten iz grupe ili da će i sam početi da trpi zlostavljanje takođe predstavljaju značajan motiv zašto neko počinje da maltretira drugu osobu. Vremenom počinju da misle da je ovakvo ponašanje normalno, zato što tako rade u društvu. Tinejdžeri pribegavaju zlostavljanju i da bi stekli ili održali popularnost.

Vidimo da je jedan od bitnih razloga i taj što misle da mogu ostati anonimni dok to rade. Obično u te svrhe otvaraju besplatne webmail (npr. Gmail ili Yahoo) naloge, kreiraju lažne naloge na društvenim mrežama ili čak nabavljaju prepaid, jednokratne mobilne telefone. Međutim, svaki nalog ili uređaj mogu biti praćeni do korisnika. Dovoljan je sudski nalog i internet provajder će predati svoje podatke o korisniku koji je bio povezan sa određene IP adrese u određeno vreme. Vrlo slična situacija je i sa mobilnim telefonima.

Generalno postoje tri situacije u kojima dolazi do digitalnog zlostavljanja:

• U afektu, kada je osoba isprovocirana nekim događajem ili objavom i reaguje nasilnički bez razmišljanja. Obično se ovakve osobe pokaju čim se strasti malo smire.
• Planirano, kada osoba oseća neprijateljstvo prema drugoj osobi ili grupi i onda planski vrši maltretiranje (npr. retušira slike u Photoshopu, kreira lažne profile i sl.)
• Priključivanjem grupi ili temi na kojoj se već vrši šikaniranje neke osobe (npr. na osnovu objavljenih ponižavajućih fotografija)

Kako se vrši digitalno nasilje

Načini na koji se vrši digitalno vršnjačko nasilje su mnogobrojni i zavise samo od mašte učesnika. Prema sajtu STOP Cyberbullying, tipovi internet nasilja mogu se podeliti na dve grupe:

• direktno
• pomoću posrednika

O direktnom nasilju govorimo kada nasilnik neposredno "napada" žrtvu. Neki od najčešćih vidova ovog tipa nasilja su:

• Uznemiravanje porukama je najčešći tip maltretiranja, kod koga nasilnik žrtvi direktno šalje grube, uvredljive ili poruke gde se preti fizičkim nasiljem ili čak smrću. Malo teži oblik ovog vida nasilja je udruživanje kako bi se žrtvi slale hiljade poruka čime se povećava račun za mobilni telefon žrtve (text wars) i konačno slanje pretnji smrću putem instant poruka.
• Lažno predstavljanje (krađa identiteta žrtve) je svaka situacija u kojoj se nasilnik predstavlja kao žrtva, provocira druge, objavljuje njene lične kontakt informacije, preti i vređa, ili čak menja originalne poruke žrtve da ispadne kako je ova širila tajne prijatelja i pisala loše o njima. Obično se javlja na društvenim mrežama u kao kreiranje lažnih profila.
• Krađa šifre, u osnovi predstvlja ozbiljniji oblik lažnog predstavljanja - napadač koristi ukradenu šifru kako bi se prijavio na žrtvin nalog i počeo da provocira i vređa njene prijatelje. Takođe može promeniti profil žrtve i uključiti seksualne i uvredljive sadržaje, kao i sprečiti žrtvu da i dalje koristi svoj nalog. Konačno, hakeri mogu koristiti tu šifru da eventualno provale u računar žrtve.
• Blogovi i web sajtovi su mesta na internetu na kojima se mogu objavljivati uvredljivi ili omalovažavajući sadržaji (tekstovi, slike, komentari...) o žrtvi.
• Slanje slika na mail ili mobilni telefon se najpre odnosi na slanje ponižavajućih slika (gole fotografije ili slike iz svlačionice, toaleta) drugim korisnicima, koje onda počinju viralno da se šire.
• On-line glasanja - glasanja i ankete namenjene ponižavanju žrtve - ko je najveća "šlihtara", "štreber" ili "droca" u razredu i sl.
• On-line igre u kojima učestvuje više igrača su posebno popularne poslednjih godina. Ove igre omogućavaju i komunikaciju među igračima, što se može takođe koristiti za vređanje i omalovažavanje.
• Slanje malwarea je namenjeno uništavanju podataka na računaru žrtve ili njenom špijuniranju (poruke koje šalje, slike na računaru, pristup web kameri, hakovanje - npr. krađa šifara za društvene mreže i još mnogo toga).
• Slanje porno i drugih spam sadržaja na mail podrazumeva prijavljivanje žrtve na razne neprimerene mailing liste.

Nasilje pomoću posrednika je svaki oblik nasilja u kome se žrtva ne napada direktno već se neko drugi navede da to uradi. U najvećem broju slučajeva ta treća strana nije ni svesna da učestvuje u digitalnom nasilju. Ovo uopšte nije bezopasno, pošto često uključuje i nekog odraslog ko ne shvata da su akteri maloletna lica.

U ovo pre svega spadaju tzv. borbe upozorenjima (warning i notify wars). Napadač koristi administratore i pravilnik nekog on-line servisa (npr. društvene mreže) kako bi prijavio žrtvu za navodno kršenje pravila. Žrtva se uznemirava samim tim što počinje da dobija upozorenja od administratora ili čak bude isključena.

Lažno predstavljanje se generalno baš i koristi u ove svrhe. Napadač, glumeći žrtvu, provocira njene prijatelje ili sasvim nepoznate korisnike, koji onda počinju da "uzvraćaju" žrtvi, praktično obavljajući "prljav posao" napadača. U ovakav tip nasilja mogu biti uvučeni i roditelji žrtve.

Stvari mogu esklirati čak i u fizičko nasilje ako napadač isprovocira korisnike okupljene u on-line zajednicama koje su otvoreno antagonizovane prema nekim društvenim grupama - npr. navijači klubova, anti-gay, nacionalističke ili šovinističke grupe.