WEBnSTUDY.com
Internet

Pojam i nastanak Interneta

Internet je globalna računarska mreža, zasnovana na paketnom prenosu podataka i klijent-server arhitekturi koja povezuje korisnike iz celog sveta. Internet povezuje ne samo pojedine računare već i čitave mreže. Osim kompjutera, na Internet se povezuju i mobilni telefoni, video kamere, pametni televizori... Kao mreža za prenos podataka, predstavlja osnovu na koju se nadograđuju različiti protokoli, pa tako Internet danas omogućava komunikaciju, razmenu fajlova, video i audio reprodukciju, zabavu, aplikacije.

Pred-Internetsko doba

Iako se danas tako misli, Internet nije zaista prvi omogućio komunikaciju korisnika putem računara. Korisnici su komunicirali i mnogo pre nego što je Internet postao dostupan svima, putem elektronskih biltena (BBS – Bulliten Board System). Ovi sistemi su funkcionisali od kraja 70-ih do sredine 90-ih godina, kada ih je Internet konačno potisnuo. Reč je o sistemima terminalskog pristupa na koje su se korisnici povezivali putem telefonske linije. Za današnje pojmove, takav sistem je bio prilično neugledan – u najvećem broju slučajeva koristio se čisto tekstualni režim i najveći estetski domet bila su slova u boji, što je i logično s obzirom na malu brzinu prvih modema i snagu računara. Ipak, korisnici BBS-ova mogli su da razmenjuju privatne poruke, fajlove, kao i da učestvuju u javnim diskusijama.

Terminalski program Telemate koji se koristio za povezivanje na BBS-ove

Sa povećanjem popularnosti BBS-ova, nastao je i FidoNet – mreža koja je povezivala BBS-ove, što je omogućilo komunikaciju korisnika sa različitih sistema. Ova komunikacija je bila spora, pošto su BBS-ovi morali da čekaju period u kome ima malo korisnika (većina BBS-ova su bili besplatni – u vlasništvu entuzijasta, funkcionisali samo tokom noći i imali jednu telefonsku liniju), kako bi se međusobno povezivali.

Interesantna mogućnost terminalskih programa za pristup BBS-ovima bila je direktno povezivanje dva korisnika putem telefonske veze, kada bi mogli da „ćaskaju“ (chat) ili razmenjuju fajlove.

Nastanak Interneta

1957. američka vlada formira agenciju ARPA (Advanced Research project Agency) sa zadatkom da se naučna dostignuća primene u vojne svrhe. Nisu ni slutili da su postavili kamen temeljac budućoj revoluciji u tehnologiji, informatici i komunikacijama.

1961. se pojavljuje rad na temu paketnog prenosa podataka među računarima, a napisao ga je Leonard Klajnrok ((Leonard Kleinrock) sa MIT univerziteta. Paketni prenos označava deljenje podataka na pakete (datagrame), koji se nezavisno distribuiraju kroz mrežu. U slučaju pada jednog ili više čvorova, paketi će biti usmereni drugačijom rutom i ipak stići na odredište. Leonard Klajnrok se danas smatra "ocem" Interneta.

Prvi obrisi Interneta naziru se 1962. godine, kada je pred američku vojnu agenciju ARPA postavljen zadatak da osmisli metod kojim bi vojna mreža SAD ostala operativna čak i u slučaju nuklearnog udara. Takav necentrlizovani sistem bi bio u stanju da uzvrati napad čak i kada bi svi veći vojni centri bili uništeni. Ideja na kojoj se zasnivalo rešenje problema je bila upravo paketni prenos podataka kroz mrežu.

Tako je nastala preteča Interneta - ARPAnet, kreiran 1969. godine. ARPAnet se zasnivao na mreži koju su činila četiri čvora - računari na univerzitetima UCLA, Stenford, Santa Barbara i Juta. 1972. godine mreža obuhvata 32 čvora i pojavljuje se mogućnost slanja privatnih poruka (elektronska pošta). Ovu pogodnost su koristili i naučnici na univerzitetima, pa tako započinje pomak mreže ka civilnim upotrebama. 1983. godine se razdvajaju ARPAnet za civilnu upotrebu i MILNET za vojnu. Ovo je trenutak kada su svi čvorovi i korisnici mreže morali da pređu na TCP/IP protokol (razvijan još od 1973. godine), koji je usvojen kao standard prenosa podataka.

1986. počinje da funkcioniše NSFnet, mreža Američke naučne fondacije (NSF - National Science Foundation). Ovo je bio praktično Internet ali samo za naučne i obrazovne institucije. 1988. godine se ova mreža otvara svim korisnicima i tako nastaje Internet koji poznajemo.

Broj korisnika Interneta po regijama (Izvor: Internet World Stats)

Danas Internet obuhvata ceo svet i dalje se šireći na slabije razvijenim područjima. Trenutno je nemoguće odrediti koliko korisnika postoji na Internetu, ali prema procenama, u 2014. godini Internet je imao preko 3 milijarde korisnika.

Internet je u Srbiji postao dostupan krajem 1995. godine, kada je povezan Računski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB). Prvi komercijalni provajderi koji su nudili internet povezivanje privatnim korisnicima bili su EUNet i Telefonija (današnji BeotelNet).

Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies) radi vođenja interne statistike u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Tako prikupljeni podaci su anonimni i nedostupni trećim licima. Vaša privatnost nije ugrožena ni na koji način.