WEBnSTUDY.com
Računarski sistem

Informacioni sistem

Informacioni sistem bi mogao da se definiše kao sistem međupovezanih elemenata čiji je cilj čuvanje, prenos i obrada podataka. Nauka koja se bavi proučavanjem informacionih sistema naziva se Informatika.

Informacioni sistem se može implementirati i bez korišćenja računara, međutim, moderne tehnologije (baze podataka, tabelarne kalkulacije, računarske mreže i web) su praktično savršene za kreiranje efikasnih i upotrebljivih informacionih sistema, pa se tako informacioni sistemi generalno uvek vezuju za računare.

Teorija sistema je od posebnog značaja za informacione sisteme – suština je u neprekidnom sagledavanju problema i njegovih delova, kako su oni međusobno povezani i kako sačinjavaju celinu. Prilikom projektovanja sistema uvek se ide ka oblikovanju celine, a ne izolovanih podsistema. Teorija sistema uvodi i pojmove otvorenog, odnosno zatvorenog sistema. Ako je sistem otvoren (poslovni sistemi su gotovo uvek takvi), onda se utvrđuje koliki i kakav je uticaj okruženja. Samim tim, informacioni sistem treba da obezbedi usklađenost sa okruženjem.

Osnovni elementi informacionog sistema su [1]:

Razvoj informacionih sistema

Istorijski gledano, informacioni sistemi su prošli kroz nekoliko faza razvoja [1]:

Informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). Ovo su najprimitivniji informacioni sistemi. Orijentisani su na obradu poslovnih transakcija. Sami po sebi predstavljali su veliki napredak u odnosu na poslovanje bez upotrebe informacionih tehnologija, budući da su uveli automatizaciju u poslovanje (zamena ručne obrade podataka mašinskom) i samim tim povećali brzinu i tačnost. Međutim, kao takvi, bili su orijentisani isključivo na analizu prošlih događaja. Softver za ove sisteme se kreira u klasičnim programskim jezicima, a podaci moraju biti posebno pripremljeni (grupisani i obrađeni) pre unosa u sistem. Ovi sistemi su zahtevali stalnu prisutnost programera i drugih stručnjaka, pošto se sve dešavalo u računskim centrima.

Upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). Sledeća stepenica u razvoju informacionih sistema nastala je iz potrebe da se obrađene informacije upotrebe za donošenje upravljačkih odluka. Njihov nastanak omogućen je razvojem računarskih mreža i baza podataka. Bave se problemima ekonomičnosti poslovanja, analizom tržišta i cena.

Informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems). Ovi informacioni sistemi se bave ne samo rešavanjem rutinskih, već i specifičnih problema. Namenjeni su top menadžmentu. Da bi ispunili tu ulogu, moraju biti fleksibilni i jednostavni za korišćenje (unapređen korisnički interfejs, grafički prikaz, elektronska pošta). Upotrebljivi su za donošenje taktičkih odluka, a orijentisani su na sadašnje i buduće događaje.

Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). Najviši nivo razvoja informacionih sistema su ekspertni sistemi. Ekspertni sistemi predstavljaju jedan od produkata razvoja veštačke inteligencije, koji sublimira znanje stručnjaka za neku oblast. Kao takvi, ovi sistemi više ne koriste običnu bazu podataka, već „bazu znanja“ koja funkcioniše zajedno sa pravilima odlučivanja. Ovi sistemi su sposobni da samostalno uče, pamte dobra rešenja korisnika, a kada dođu do nekog zaključka imaju mogućnost i da ga objasne. Koriste se za donošenje najtežih, dugoročnih strateških odluka.

  1. Stankić R. i Stankić M. (2008), Informatika u turizmu, Beograd: Visoka turistička škola
Svi elementi sajta Web'n'Study, osim onih za koje je navedeno da su u javnom vlasništvu, vlasništvo su autora i ne smeju se koristiti, u celosti ili delimično bez pismenog odobrenja autora. To uključuje tekstove, slike, ilustracije, animacije, prateći grafički materijal i programski kod.
Ovaj sajt koristi tehnologiju kolačića (cookies) radi vođenja interne statistike u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Tako prikupljeni podaci su anonimni i nedostupni trećim licima. Vaša privatnost nije ugrožena ni na koji način.